Advokat za intelektualnu svojinu samo jedan deo svog vremena posvećuje savetovanju klijenata pri odabiru pravne strategije za zaštitu brenda i zastupanju u postupcima registracije žiga. O ovoj ulozi pisali smo u jednom od prethodnih članaka. Danas ćemo govoriti o tome šta se dešava u slučaju kada neko koristi vaš brend u Srbiji bez vaše dozvole i koje su to brze i oštre reakcije u kojima morate istrajati radi sprečavanja ili otklanjanja štete po brend.
Tužba zbog povrede žiga – ko je može podneti?
Nosilac žiga koji je upisan u Registru žigova, kao i podnosilac prijave žiga koja je registrovana kod Zavoda za intelektualnu svojinu imaju pravo da podnesu tužbu zbog povrede žiga. Tužbu pod određenim uslovima mogu podneti i sticalac licence, korisnik kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije. Nosilac čuvenog žiga takođe može podneti ovu tužbu. Radi se o korisniku oznake koja je čuvena, odnosno koju prepoznaje najmanje 70% potrošača određenog proizvoda ili usluge.
Protiv koga se može podneti tužba zbog povrede žiga?
Protiv lica koje na bilo koji način neovlašćeno koristi zaštićeni znak može se podneti tužba nadležnom sudu (u Srbiji su to Privredni sud u Beogradu i Viši sud u Beogradu). Tužba se može podneti i protiv posrednika, odnosno lica čije su usluge korišćene prilikom povrede (npr. trgovačkih zastupnika i posrednika u prodaji, špeditera i sl).
Rokovi
Tužba zbog povrede žiga ne može se podneti bilo kada. Tužilac je ograničen rokom od tri godine od dana saznanja za radnje koje su razlog za tužbu, odnosno saznanja o tome koje lice je te radnje preduzelo. Međutim, ako je tužilac za nezakonite radnje saznao, primera radi, nakon pet godina i mesec dana, tuženi može da istakne prigovor zastarelosti i sud će odbiti tužbeni zahtev. Razlog je to što je tužilac ograničen još jednim – objektivnim rokom, i taj rok iznosi pet godina od dana poslednje učinjene povrede. Dakle, posle pet godina od kada je neko nezakonito koristio vaš brend u prometu vi rizikujete da vaš tužbeni zahtev bude odbijen zbog zastarelosti.
Hitne mere pre tužbe
Za sastav tužbe često je potrebno više vremena, bilo zbog složenosti predmeta, bilo zbog toga što advokat nema sve potrebne podatke. Pre podnošenja tužbe, od suda se može tražiti da obezbedi dokaze koji će se koristiti u postupku. U postupku obezbeđenja dokaza mogu se prikupiti informacije i predmeti koji se kasnije mogu koristiti za utvrđenje odgovornosti tuženog i za određivanje visine naknade štete. Pored obezbeđenja dokaza, tužilac može tražiti i da sud odredi privremenu meru kojom bi, primera radi, oduzeo ili isključio iz prometa predmete kojima se vrši povreda, a pod određenim uslovima može se tražiti i zaplena pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se određuje privremena mera i zabrana isplate novca sa njegovih računa.
Tužba i postupak pred sudom
Ovi postupci su hitni. Od suda se može tražiti da utvrdi povredu žiga, da zabrani tuženome da takve radnje vrši i ponavlja, da obaveže tuženog da tužiocu naknadi štetu, da snosi troškove javnog objavljivanja presude, zatim mu se mogu oduzeti, isključiti iz prometa, uništiti ili preinačiti predmeti kojima je izvršena povreda, ili se može zabraniti otuđenje, oduzimanje ili uništenje materijala ili predmeta upotrebljenih u njihovoj proizvodnji. Ovo može obuhvatiti, primera radi, same proizvode, mašine koje su korišćene za proizvodnju, tkanine i druge materijale, finalne proizvode i slično.
Sud može presudom obavezati lice koje je povredilo žig da tužiocu isplati adekvatan iznos novca radi otklanjanja posledica nezakonitih radnji. Koliki će taj iznos biti zavisi od svih okolnosti slučaja i ekonomskih posledica povrede žiga. Ono što je naročito bitno je to da tužilac može da traži i izgubljenu dobit, odnosno iznos dobiti koji je opravdano mogao očekivati, da nije bilo nezakonitih radnji tuženoga.
Zbog prirode predmeta postupka, sud može naložiti tuženome da dostavi podatke i dokaze kojima raspolaže, a koji mogu biti od značaja za uspeh tužioca u sporu i za visinu štete (npr. bankarske, finansijske i druge poslovne dokumente).
Koliko sve ovo košta?
Ukratko – mnogo. Prema Advokatskoj tarifi koja je obavezujuća za sve advokate u Srbiji, sporovi povodom povrede žiga predstavljaju jedne od najskupljih postupaka sa stanovišta troškova za angažovanje advokata. Samo za sastav tužbe plaća se najmanje 75.000,00 dinara. Ovo je osnovna naknada, tužba u praksi neretko košta mnogo više. Dalje, svaka radnja (npr. prisustvovanje ročištu) može koštati najmanje dodatnih 75.000,00 RSD za svako održano ročište. Ukoliko advokat za vas sastavlja žalbu, ta radnja košta 150.000,00 dinara. U ovim postupcima često je neophodno angažovanje veštaka, što predstavlja dodatan trošak čija visina zavisi od složenosti veštačenja i odabira stručnjaka.
Svi ovi troškovi na kraju padaju na teret onoga ko spor izgubi. Primera radi, ako tužilac u celosti uspe u sporu, sud će u presudi tuženog obavezati da tužiocu plati sve troškove koje je on do tog trenutka snosio, a koji su bili neophodni za vođenje postupka.
Dakle, ako imate ozbiljnu nameru da izgradite vlastiti brend u Srbiji, a potencijalno i šire, bilo bi dobro da se prvo informišete o preduslovima i troškovima takvog poduhvata. Registracija žiga je prvi i nužan korak, a kontinuirani monitoring i adekvatno reagovanje u slučaju povrede žiga od presudnog su značaja za opstanak i budućnost vašeg brenda.
Autor: Advokat Milica D. Čučković, član Advokatske komore Beograda