Tužba za osporavanje žiga i tužba zbog povrede žiga predstavljaju dva različita pravna sredstva, oba regulisana Zakonom o žigovima. Dok se tužbom zbog povrede žiga štite interesi nosioca žiga i nekih drugih lica koja crpe ovlašćenja iz prijave žiga ili prethodno registrovanog žiga, tužba za osporavanje žiga ima sasvim drugačiju svrhu.
Ko može podneti tužbu za osporavanje žiga i zbog čega?
Tužba za osporavanje žiga postoji radi zaštite lica koja nisu registrovala žig, a koja imaju pravni interes da koriste isti znak za koji je podneta prijava ili koji je zaštićen žigom. Zakon daje mogućnost ovim licima da ospore prethodno registrovan žig nekog drugog lica ukoliko je to lice podnelo registracionu prijavu suprotno načelu savesnosti i poštenja. Takođe, ako se podnošenjem takve prijave povređuje neka zakonska ili ugovorna obaveza, lice čiji je pravni interes time povređen može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava. Dakle, razlikujemo tri situacije koje predstavljaju osnov za podnošenje tužbe za osporavanje žiga u Srbiji:
- podnošenje prijave žiga protivno načelu savesnosti i poštenja,
- podnošenje prijave žiga kojim se vređa neka zakonska obaveza podnosioca, i
- podnošenje prijave žiga kojim se vređa neka ugovorna obaveza koju je podnosilac preuzeo.
Zakon ne predviđa rok za podnošenje tužbe po nekom od ovih osnova, što znači da tužilac u bilo kom momentu u toku postupka registracije ili nakon izvršene registracije može podneti tužbu kojom osporava žig.
Radi usklađivanja sa odredbama Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, Zakon predviđa da fizičko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeležavanje robe, odnosno usluga, a za koji je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga ako dokaže da je taj znak bio opštepoznat u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, za obeležavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego što je tuženi podneo prijavu ili registrovao žig. Ova tužba ne može se podneti ako je od dana upisa žiga u Registar prošlo više od pet godina. Takođe, ako tuženi dokaže da je isti ili sličan znak koristio u prometu za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga isto koliko i tužilac ili duže od njega sud će odbiti tužbeni zahtev.
Kada se može podneti tužba za osporavanje žiga?
Tužilac podnosi ovu tužbu u bilo kom momentu, pre nego što je žig registrovan, odnosno u toku postupka po prijavi žiga, ili nakon izvršene registracije. Kao što smo već naveli, kada je u pitanju prva grupa razloga za tužbu (sa naglaskom na povredi načela savesnosti i poštenja), Zakon ne predviđa rok za podnošenje tužbe, a u drugom slučaju koji se tiče primene Pariske konvencije postoji rok od pet godina od upisa žiga u Registar.
Šta tužilac traži tužbom za osporavanje žiga?
Tužba postoji da bi se posredstvom suda, odnosno na osnovu pravnosnažne sudske presude, tužilac upisao kao podnosilac prijave žiga, odnosno kao nosilac žiga u Registru žigova koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu. Nakon što Zavod registruje tužioca kao nosioca žiga, on ostvaruje sva prava koja bi imao da je on inicijalno podneo prijavu žiga, od kojih je najvažnije pravo da drugima zabrani da na domaćem tržištu koriste isti ili sličan znak za obeležavanje iste ili slične robe ili usluga.
Ako je tuženi u nekom momentu dao licencu trećem licu da žig koristi, ili ako je treće lice pribavilo od njega neko pravo koje se tiče upotrebe znaka koje se štiti žigom, sva prava tog trećeg lica prestaju danom upisa novog podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga u Registar žigova nadležnog organa. Ovo lice može da zaključi novi ugovor sa novim nosiocem žiga ili da od prethodnog poslovnog partnera traži obeštećenje.
Konačno, treba napomenuti da je revizija uvek dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu, bez obzira na vrednost spora, što znači da Vrhovni sud može po reviziji izmeniti pravnosnažnu presudu suda ili predmet vratiti na ponovni postupak.
Autor: Advokat Milica D. Čučković, član Advokatske komore Beograda